Silovani kamenčić

Posted: Listopad 10, 2010 in Priče

Imam dvadeset sedam godina i upravo sam si kupio prelijep kaput.

Ja nisam spavao već tri tjedna. I čujem zvuk uha koje se prelama. Čujem pucketanje hrskavice. Ja čujem kako krv prolazi kroz moju resicu i osjećam zimu među nožnim prstima. Osjećam svoju hladnu kožu, napetu i nervoznu.

Kada sam imao petnaest godina s mosta sam bacio kamen i on je razbio i šajbu i glavu i betonski put. Kada sam pobjegao čuo sam krv koja je stizala u moje resice. Trčala je za mnom. Izdala me. I još je tu. Želim ju proliti.

Čekao sam na mostu znajući što i koga. Znao sam boju njegova Golfa. Znao sam put do njegova posla. Znao sam svaki dio njegova dana. Znao sam zašto sam tu i nije me bilo strah. Bio sam bijes. Beton ispod mosta je plijenio moj pogled ne zato što je imao nešto posebno, već zato što će se uskoro urezati u moje pamćenje. Njime će proći moja ljubav i moja bol.

Igrao sam ping pong u zakutku parka kada je naišao čovjek smeđeg kaputa. Prepoznao sam ga, a i on je mene. Gledao sam ga bez imalo straha, a i on je mene. Znali smo se najbolje moguće. Prošao je bez osmijeha i bez poruke. Odrekao me se. I ja sam plakao. Od bijesa.

Nisam plakao od tada. Ne zato što nisam mogao, niti zato što nisam htio. Naprosto nisam stigao. Gledao sam često pred sebe i sanjao. Onog čovjeka u smeđem kaputu. Nisam ga mrzio. Prije volio, makar ni to nije istina. A, od onda ga nisam vidio. Makar je on bio kraj moga uha cijelo vrijeme. I šaputao mi je da se ne bojim. Da je to u redu.

Ispričao sam im što je bilo i oni su me poslali doktoru. Otac je razbijao, a majka je plakala. Doktor je namještao naočale. Ja nisam ništa radio. Doktor me je pregledao i u mom je tijelu pronašao potomke nekoga čovjeka. Nitko nije znao tko je taj čovjek, a nisam ni ja. Iako sam ga znao najviše moguće. Pitali su me za njega. Ali ja nisam znao tko je. Pitali su me za njega sto puta. Ja sam sto puta rekao da ne znam. Onda su me pustili na miru.

Ja sam išao kući. Tek sam prošao kroz prvi dan trećeg razreda osnovne škole. Na mojim leđima je bila prazna školska torba jer knjiga još nisam imao. Nove papuče sam ostavio u novom ormariću u školi. Moje tenisice su isto bile nove i ja sam ih gledao. Vjerovao sam da ću u njima brže trčati. Prošao sam sve ulice koje sam već odavno znao. Hodao sam brzo. On mi se osmjehnuo kroz otvoren prozor i ja sam sjeo u auto. Vozio me kroz ulice koje nisam poznavao. Nisam se bojao. Stali smo i sjeli odostraga. Htio sam isprobati Game boy. Igrao sam se dok me je dragao. Prstima je prolazio kroz moju kosu. Ja sam samo igrao. Rekao mi je da skinem majicu. Počeo je ljubiti moje rame. Ja sam se smiješio. Otkopčao mi je hlače i zavukao ruku unutra. Uzeo mi je Game boy i otkopčao svoje hlače. Zamolio me da i ja njemu stavim ruku u hlače. Skinuo mi je hlače i rekao mi da legnem na trbuh. Ja sam legao. Ljubio je moja leđa i vrat. Ljubio je moju kosu. Ljubio je moj obraz i usta. Ja sam počeo plakati, a on mi je rekao da je sve u redu. Da se ne bojim. Onda me je zaboljelo. Onda me je zavolio. Ja sam žmirio. Osjetio sam samo kako me grize za uho i kako se moje uho lomi ispod njegovih zuba. Čuo sam njegov dah koji je huktao. Kada sam otvorio oči vidio sam samo kako se njiše njegov smeđi kaput.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s