Za Elizu

Posted: Listopad 10, 2010 in Priče

Bilo je točno osam sati i dvadeset šest minuta. Znam to jer sam pogledao na sat, iščekivajući početak tekme. Ona je sjedila možda tri stola dalje od mene. Tek sam kasnije čuo da se zvala Eliza. Njemica čudne boje kose koju nisi mogao odrediti. U tih pet minuta mi je izgledala i crvena i plava i smeđa. Ono što sa sigurnošću mogu reći je da je imala zelene oči u koje te nije sram gledati.
Nitko od mojih, za stolom, nije ju skužio. Sjedili smo okrenuti televizoru i svi osim mene su samo gledali jedni u druge ili u telku. U tome sam i ja sudjelovao sve dok nisam pogledao na sat. Ona i njene frendice su bile leđima okrenute telki i nešto su pričale. Presrela me točno na putu od sata k televizoru. Pogledala me samo zato da me vidi i kao da se nasmiješila. Odmah je okrenula glavu frendici koja joj je nešto govorila. Ipak, ja sam znao da me i dalje vidi i nisam nikuda okretao glavu.
Buka izmješanih glasova i muzike bila je savršeno tiha kulisa za nas. Počešala se po gustoj kosi dok se smiješila frendici i meni pokazivala kutak svojih usana. Kutak, oštar kao samurajski mač i mekan kao moj jastuk. Oko vrata joj je visio šal koji je zaranjao ispod stola pa mu nisam mogao vidjeti kraj. Ipak, virilo joj je stopalo koje je nervozno cupkalo u nekoj ishodanoj tenisici.
Opet sam pogledao na sat koji je udario osam i dvadeset devet. Brzo sam dignuo glavu i vidio ju kako ispija gutljaj kave i preko vrška šalice bezobrazno gleda u mene. Smiješila mi se. I, iako nisam vidio njezine usne znao sam da su kutevi opet onako oštri. Baš oni su narezali moje usne u osmijeh koji mora da je odavao svu moju nesigurnost. Nisam ju mogao sakriti, a nisam ni želio jer je, na kraju krajeva, već bila Elizina.
Jednim okretom glave prilijepila me na svoje uho. Malo i, nema bolje riječi, naprosto slatko uho. Tako tanko i hrskavo. Kao i onaj keks koji utopiš u mlijeko, i njeno uho bi se naprosto rastopilo kad ga poljubiš. Znao sam to.
Napokon se opet okrenula prema meni i pogledala me čvrsto i upitno. Nasmijala mi se i čak mi pokazala zubiće kad smo shvatili da se kompletan birc utišao. Čuo se samo glas komentatora koji je nervozno, kao da mu ritam udara Elizino stopalo, govorio da se čeka samo zvižduk suca koji će označiti početak još jednog velikog derbija. Pogledao sam na sat i vidio da je već osam i trideset i jedan. Ona i njene frendice već su bile na nogama i kretale prema van. U prolazu me još jednom pogledala i tiho pozdravila. Gledao sam za njom ali se nije okretala. Brže nego ikad išta nestala je s vidika i ja sam sa ostalima nastavio gledati tekmu.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s